Streuselkuchen - Nemački klasik

Pošto je ovaj blog vezan za sve što je nemačko želela sam sa vama da podelim jednu nemačku poslasticu, koja je jedinstvena, ali i jednostavna. Medjutim, moram priznati da je ovaj nemački klasik najbolje probati kod starijih Nemica, koje poseduju još one stare originalne recepte. Ali pošto su naše kuvarice veliki majstori u kuhinji ne sumnjam da će za svaku našu umetnicu u kuhinji priprema ovog kolača biti vrlo prosta.

Ja sam "Streuselkuchen" prvi put probala kad sam bila mala, a miris i ukus tog jednostavnog kolača mi je ostao u sećanju.

                                                    "Streuselkuchen"

Potrebno je samo nekoliko sastojaka, dobre volje i malo vremena. 

Tražeći na internetu najbolji recept tj. najoriginalniji naišla sam na nekoliko recepata, koje sam pripremila da isprobam u svojoj kuhinji. Recept koji ću ovde predstaviti je pobedio. Žao mi je što nisam uspela da dobijem recept od neke nemačke bakice, ali morate razumeti tu "nemogućnost". 

Postoji tzv. suvi Streuselkuchen, ali i punjeni Streuselkuchen, koji je punjen kremom od vanile. Odluka je pala na ovaj suvi Streuselkuchen, jer je izvorni i originalni recept. 

Sastojci: 

500 g brašna 

40 g kvasca

80 g šećera

1 vanilin šećer

250 ml mleka

prstohvat soli 

2 jaja

60 g putera

Ovi sastojci su potrebni za koru, a priprema se na sledeći način:

1. Sipati brašno u duboku posudu, zatim dodati svež kvasac, koji se prethodno razblaži. Kvasac razblažiti tako što se od pripremljenog šećera doda jedna kašičica, kao i malo mlakog mleka. Zatim u brašno dodati mleko koje je prethodno blago ugrejano, to je svakako bolje, nego da bude potpuno hladno. Sve to zajedno pomešati  i lepo umutiti. Ovu masu pokriti čistom krpom i ostaviti 15 minuta da stoji na toplom mestu.

2. Kada prodje tih 15 minuta dodati ostatak šećera, prstohvat soli, jaja i puter. Sve to opet umutiti i ostaviti još 30 minuta na toplom mestu.  

3. Nakon toga testo opet rukom promešati i oklagijom razviti taman toliko da bude u obliku pleha. Testo staviti u pleh, koji je obložen papirom za pečenje. Ostaviti testo još 30 min. da odstoji u plehu pokriveno krpom. 

Sastojci za tzv. "Streusel" (mrvice):

140 g brašna

80 g putera

80 g šećera

1 vanilin šečer

Ove sastojke najbolje rukom mešati, gnjaviti i praviti rukom mrvice. 

Rernu prethodno zagrejati na 180°. Na testo koje je nadošlo posuti mrvice, odnosno "Streusel" i peći 30 minuta. I to je to. 

Kolač treba ohladiti i servirti uz "Deutschkaffee" :-).   

                                                        Guten Appetit!!!

Kölner Karneval - Kelnski karneval

S obzirom da sam ove godine imala priliku da posetim Kelnski karneval dobila sam želju da prenesem svoje neverovatno pozitivne utiske i dočaram atmosferu karnevala. Ludi kostimi, tradicionalna muzika, veselje, stari, mladi, kreativni, otkačeni, pivo i Bratwurst...  sve ulice su prepune veselih, razdraganih i maskiranih "karnevalaca". Keln je u Nemačkoj poznat kao vesela metropola i mesto za opuštanje. 

Glavna atrakcija su karnevalske povorke iz kojih se ljudima na ulici bacaju slatkiši i cveće.


Istorija karnevala: 


Počeci karnevala datiraju još iz vremena Rimskog Carstva kada su Rimljani osvojili predeo Rajne. Tada su Rimljani doneli svoje običaje koji su se počeli mešati sa germanskim. Keln kao glavni grad rimske provincije Donje Germanije imao je za zadatak da prenese rimsku kulturu i običaje na stanovništvo provincije, pa su se  samim tim  počeli slaviti isti praznici. Tako da se počeci karnevala pominju još u rimskoj i germanskoj tradiciji kada su se slavili bogovi. 


Medjutim, ključna godina za Kelnski karneval je 1823. kada je osnovan Centralni komitet. Cilj komiteta jeste održavanje i negovanje karnevala, kako bi se održala tradicija i autentičnost karnevala. Komitet objedinjuje udruženja koja se tokom cele godine pripremaju za karneval. 




Rosenmontag - "Čisti ponedeljak": 


Rosenmontag je vrhunac karnevala. Na "Čisti ponedeljak" prolazi voz dug 7 kilometara, na kojem se nalaze najluđi kostimi. Bacaju se slatkiši i cveće na sve strane. Neizostavni deo su plesači, koji svoje perfomanse za karneval dugo spremaju da bi očarali prisutne. 

Doživeti i osetiti atmosferu karnevala može se jedino postići odlaskom u Keln. Što bi Nemci rekli "vor Ort" što bi značilo na licu mesta. Iako je na kratko padala kiša za vreme moje posete, to nije moglo umanjiti doživljaj, jer pozitivna atmosfera, muzika i luckasti kostimi bude u nama najluđe osećaje. 


Ko želi razbiti svakodnevnicu tokom hladnih dana, slobodno neka se uputi na jedno predivno putešestvije, tj. na Kelnski karneval. 

Nemačke bajke i ja.. i svi mi!

Kad bi Vam neko rekao da navedete neke bajke, sigurna sam da bi se setili nemačkih bajki koje su obeležile naše detinjstvo i služile kao uspavanke pre negu što utonemo u duboki san.
Braća Grimm su se potrudili da ulepšaju detinjstva mnogih naraštaja i dali nam pregršt priča, koje će obeležiti naš tanani svet. Neki junaci iz bajki su bili naši uzori i sa njima smo se poistovećivali, a možda i preuzeli neku karakternu osobinu, jer su ti junaci trnovitim putem dolazili do sreće, pa su ih upravo zbog toga obeležavale najlepše osobine kao što su hrabrost, istinoljublje, ljubav i vera u sebe.

Magičnim putem su dolazili do svog cilja, a ta magija je sam život!

Moj cilj je da svako od nas pomalo dokuči i možda u sebi pronađe jednog junaka iz bajke, jer upravo nam svaki junak nudi odgovore na neka životna pitanja.
Braća Grimm su gajili veliku ljubav prema nemačkom jeziku i ostavili su nam da uživamo u skoro 200 bajki, koje su uspeli da sakupe iz "narodnih bajki" (Volksmärchen) i  prenesu ih na papir.
Te narodne bajke nisu imale određenog autora, već su se usmenim putem prenosili iz generacije u generaciju, dok ih Braća Grim nisu zabeleželi.

Najpoznatije bajke Braće Grimm su:     Pepeljuga
                                                               Snežana i sedam patuljaka   
                                                               Crvenkapa
                                                               Uspavana lepotica 
                                                               Ivica i Marica
                                                               Vuk i sedam jarića
                                                               itd.
                                                          

"Pepeljuga"

Svaka bajka nosi neku poruku i pouku. Moja omiljena bajka, koju sam možda više puta kao mala čitala, a bogami i kao velika, je svakako "Pepeljuga". Braća Grim su koristili prave i autentične izvore da bi dočarali život Pepeljuge. Poruka i simbolika koju ova bajka nosi je neprocenjiva.

Svaka žena u sebi nosi tu prirodnu sposobnost da teške okolnosti prevaziđe i prebrodi i tako započne novi život. Mnogi možda ovu bajku drugačije tumače, ali ja je tako doživljavam. I to je upravo njena simbolika: prevazići teškoće, naći izlaz i put ka sreći.
Koliko god je emancipacija učinila neke dobre stvari za ženu, ona je sa sobom donela neki novi i drugačiji  teret. Mi se danas svakodnevno suočavamo sa teškim okolnostima i svakog dana nam je potrebno da pronađemo izlaz. Zbog toga treba verovati u sebe i svoje sposobnosti, i svakog dana započinjati novi život sa verom u sebe. Ne klonuti. Kada se osvrnemo na težak životni period, sve nam to izgleda drugačije, jednostavnije. Upravo zbog toga sve smo mi na neki način Pepeljuge, neke sa princom, neke bez, ali suština je boriti se i krenuti novim putem i osvajati "svet".

Andrić i nemačka književnost

Ivo Andrić

Sad se mnogi pitaju odakle Andrić u blogu koji je posvećen nemačkom jeziku i kulturi.
Naravno, za tako nešto postoji mnogo razloga. O našem nobelovcu kao da ne postoji dovoljno ispričanog, on je večna inspiracija svim uzrastima i svim ljubiteljima književnosti i dobre knjige.

Ako pođemo od teze da u životu svakog velikog pisca postoji prva lektira koja predstavlja važan stepenik na putu do zvezdanih prostora njegovog dela, onda se u Andrićevom slučaju ne mogu zaobići dela nemačke klasike  poput Getea, Šilera, Mana, Hajnea etc.

Zaranjujući u Geteova, Hajneova, Rilkeova, Ničeova i Manova dela, iz dubina njihove umetnosti, kao dragoceni čitalački ulov, Andrić je donosio pregršt ideja za koje je kao stvaralac bio prijemčiv. Na tim književnim putešestvijima  Andrića su zanimale uvek manje poznate prozne i poetske ideje, i tako je iščitavajući Getea iz  sporednog rukavca njegovog dela izvukao svoj stvralački vjeruju: "Umetnikovo je da stvara, a ne da govori".


U novonastalim Andrićevim delima u tragovima se mogu primetiti Geteova shvatanja o važnosti jasnog stila koji jedino može biti posledica jasne glave, o neophodnosti mirenja umetnikovog mišljenja i delanja i značaju pripadanja jednom društvu po bilo koju cenu; Ničeve ideje o večnom vraćanju, sukobljavanju dobra i zla, aktivizam, slavljenje života.
Ipak nemačka literatura je Andriću najviše služila za razvijanje samosvojnih ideja.

"Gospođica"

                                        Sve Andrićeve knjige su prevedene na nemački jezik.

Ooo, Tannenbaum.. "Božić u Nemačkoj"

U Nemačkoj je sada tzv. "vreme adventa" (Adventszeit).
To znači da su sve ulice okićene, prodavnice su pune raznih božićnih đakonija i ukrasa kakve samo u Nemačkoj možemo naći, vreme euforije i božićnog poleta je uveliko počelo.
Zaista je divno biti u ovo vreme negde u Berlinu, Hamburgu, Minhenu.. prava čarolija dominira u svakoj ulici, na svakom trgu i u svakoj kući.Vreme adventa počinje 1. decemra, a završava se 24. decembra na Badnje veče kada se porodica okupi i kada počinju pokloni da se dele svim članovima porodice.

Ajde sada malo da saznamo šta zapravo znači reč "advent" i šta je njena simbolika. Vreme adventa je za mnoge najlepše doba godine zbog dolazećeg praznika Božića. Sama reč "advent" potiče iz latinskog (adventus) i znači "dolazak". Za to vreme vrše se sve pripreme za proslavu rodjenja Isusa Hrista.


Uz sve to naravno ne treba zaboravitit "Adventskalender" koji se sastoji od 24 prozorčića i u svakom prozorčiću krije se neko iznenadjenje, uglavnom je nešto slatko tj. čokoladno.. hhmmm
1908. godine izmišljen je jedan takav kalendar, naravno kasnije je bilo niz modifikacija, dok danas možemo da uživamo u raznim dezenima i slatkišima takvog kalendara. Kreativnost i ovde može doći do izražaja, pa izrada "advent kalendara" predstavlja pravo zadovoljstvo. Evo jedan primerak:

Neizostavan deo tradicije je jelka "Tannenbaum", koja je okićena po želji članova porodice.
Još u srednjem veku jelka je imala svoje značajno mesto u vreme Božića, medjutim tada se jelka nije unosila u kuću sve do 1800. Od kada se počela unositi u kuću, tako je zapravo i počelo njeno kićenje i ukrašavanje.

"Adventskranz" je venac na kojem se nalaze četiri sveće. U prvoj nedelji adventa pali se prva sveća, u drugoj nedelji adventa druga i tako redom sve dok se ne zapale sve četiti sveće. Taj venac sa svećicama uglavnom se nalazi na stolu, tamo gde se cela porodica okuplja tj. u dnevnom boravku.

"Weihnachtsmarkt" je bazar koji se nalazi u svakom gradu, gde možete prošetati sa svojom porodicom i prijateljima, kupiti razne stvari vezane za Božić i popiti čuveni "Glühwein" tj. kuvano vino, na neki način simbol Božića i ovih bazara. Postoje razne igre koje će Vas uveseliti i pružiti neverovatan ugodjaj.

                                                          Božićni bazar u Frankfurtu

Naravno, ne treba zaboraviti sve one slatke đakonije koje obeležavaju Božić, a to su "Lebkuchen".
Kod nas postoji jedna varijanta takvih keksića, a to su medenjaci, medjutim u Nemačkoj postoji stotine ukusa ovih medenjaka i stotine oblika. Sa ukusom cimeta, ruma, marcipana, badema i to u obliku srca, zvezdice, kockice, jelke i niz drugih.

Handmade "Lebkuchen"

Nadam se, da sam Vam makar malo mogla dočarati lepote Božića u Nemačkoj. Dozvolite sebi da upoznate decembarske čari u Frankfurtu, Berlinu, Hajdelbergu i rezervišite jedno putovanje u tom pravcu i naravno nemojte zaboraviti da naučite ovu rečenicu "Fröhliche Weihnachten", u prevodu "Srećan Božić".

Ljubav prema prevođenju

Prevodjenjem možemo preneti naše misli, ideje, snove i ambicije na ljude drugog govornog područja i različitog kulturološkog okruga.

Potpuno je genijalno kada je prevod uspeo, to znači da smo uspešno preneli poruku originalnog teksta iliti poruku autora.
Sam proces prevođenja može nekada biti vrlo mukotrpan.. Borba da se ponekad jedna rečenica prevede onako kako je autor zamislio može biti duga, ali dobro preveden tekst je glavna satisfakcija jednog prevodioca.
Tada smo uspeli..

Poslednjih godina na našem tzv. Balkanskom podneblju malo toga je prevedeno sa nemačkog jezika, da ne govorim sa srpskog na nemački. Naše knjižare su preplavljene trivijalnom literaturom, na Sajmu knjiga su najprodavanije knjige o ženama koje su zaglavile u nekom haremu koje su kidnapovane, zatočene ili knjige sa naslovom "Sponzoruša" ili "Kako sam osvojila Mateusa, Bekera itd. itd."
Vreme je da pokažemo Evropljanima da imamo još uvek lepih stvari koje mogu doći sa ovih prostora. Moram pomenuti "Ruski prozor" Dragana Velikića, čija se dela doduše prevode na nemački, jer on živi u Beču. Posebno mi je draga jedna naša spisateljica, Marija Jovanović i njeno remek-delo "Spletkarenje sa sopstvenom dušom", koju bi trebalo čitati mimo našeg govornog područja. Naravno, tu je još niz dobrih autora čija dela treba da dosegnu daleko..