Nemačke bajke i ja.. i svi mi!

Kad bi Vam neko rekao da navedete neke bajke, sigurna sam da bi se setili nemačkih bajki koje su obeležile naše detinjstvo i služile kao uspavanke pre negu što utonemo u duboki san.
Braća Grimm su se potrudili da ulepšaju detinjstva mnogih naraštaja i dali nam pregršt priča, koje će obeležiti naš tanani svet. Neki junaci iz bajki su bili naši uzori i sa njima smo se poistovećivali, a možda i preuzeli neku karakternu osobinu, jer su ti junaci trnovitim putem dolazili do sreće, pa su ih upravo zbog toga obeležavale najlepše osobine kao što su hrabrost, istinoljublje, ljubav i vera u sebe.

Magičnim putem su dolazili do svog cilja, a ta magija je sam život!

Moj cilj je da svako od nas pomalo dokuči i možda u sebi pronađe jednog junaka iz bajke, jer upravo nam svaki junak nudi odgovore na neka životna pitanja.
Braća Grimm su gajili veliku ljubav prema nemačkom jeziku i ostavili su nam da uživamo u skoro 200 bajki, koje su uspeli da sakupe iz "narodnih bajki" (Volksmärchen) i  prenesu ih na papir.
Te narodne bajke nisu imale određenog autora, već su se usmenim putem prenosili iz generacije u generaciju, dok ih Braća Grim nisu zabeleželi.

Najpoznatije bajke Braće Grimm su:     Pepeljuga
                                                               Snežana i sedam patuljaka   
                                                               Crvenkapa
                                                               Uspavana lepotica 
                                                               Ivica i Marica
                                                               Vuk i sedam jarića
                                                               itd.
                                                          

"Pepeljuga"

Svaka bajka nosi neku poruku i pouku. Moja omiljena bajka, koju sam možda više puta kao mala čitala, a bogami i kao velika, je svakako "Pepeljuga". Braća Grim su koristili prave i autentične izvore da bi dočarali život Pepeljuge. Poruka i simbolika koju ova bajka nosi je neprocenjiva.

Svaka žena u sebi nosi tu prirodnu sposobnost da teške okolnosti prevaziđe i prebrodi i tako započne novi život. Mnogi možda ovu bajku drugačije tumače, ali ja je tako doživljavam. I to je upravo njena simbolika: prevazići teškoće, naći izlaz i put ka sreći.
Koliko god je emancipacija učinila neke dobre stvari za ženu, ona je sa sobom donela neki novi i drugačiji  teret. Mi se danas svakodnevno suočavamo sa teškim okolnostima i svakog dana nam je potrebno da pronađemo izlaz. Zbog toga treba verovati u sebe i svoje sposobnosti, i svakog dana započinjati novi život sa verom u sebe. Ne klonuti. Kada se osvrnemo na težak životni period, sve nam to izgleda drugačije, jednostavnije. Upravo zbog toga sve smo mi na neki način Pepeljuge, neke sa princom, neke bez, ali suština je boriti se i krenuti novim putem i osvajati "svet".

Andrić i nemačka književnost

Ivo Andrić

Sad se mnogi pitaju odakle Andrić u blogu koji je posvećen nemačkom jeziku i kulturi.
Naravno, za tako nešto postoji mnogo razloga. O našem nobelovcu kao da ne postoji dovoljno ispričanog, on je večna inspiracija svim uzrastima i svim ljubiteljima književnosti i dobre knjige.

Ako pođemo od teze da u životu svakog velikog pisca postoji prva lektira koja predstavlja važan stepenik na putu do zvezdanih prostora njegovog dela, onda se u Andrićevom slučaju ne mogu zaobići dela nemačke klasike  poput Getea, Šilera, Mana, Hajnea etc.

Zaranjujući u Geteova, Hajneova, Rilkeova, Ničeova i Manova dela, iz dubina njihove umetnosti, kao dragoceni čitalački ulov, Andrić je donosio pregršt ideja za koje je kao stvaralac bio prijemčiv. Na tim književnim putešestvijima  Andrića su zanimale uvek manje poznate prozne i poetske ideje, i tako je iščitavajući Getea iz  sporednog rukavca njegovog dela izvukao svoj stvralački vjeruju: "Umetnikovo je da stvara, a ne da govori".


U novonastalim Andrićevim delima u tragovima se mogu primetiti Geteova shvatanja o važnosti jasnog stila koji jedino može biti posledica jasne glave, o neophodnosti mirenja umetnikovog mišljenja i delanja i značaju pripadanja jednom društvu po bilo koju cenu; Ničeve ideje o večnom vraćanju, sukobljavanju dobra i zla, aktivizam, slavljenje života.
Ipak nemačka literatura je Andriću najviše služila za razvijanje samosvojnih ideja.

"Gospođica"

                                        Sve Andrićeve knjige su prevedene na nemački jezik.